Годинама сам био онај тип „превише заузетог“. Одбијао сам позиве један за другим, јер сам то време радије проводио радећи, сам, напредујући на својим пројектима.
То се не примети одмах. Затим једног дана подигнете главу: пријатељи су престали да зову, везе су се угасиле без свађе, само од тишине. И када вас усамљеност на крају погоди, када пожелите да поново распламсате та пријатељства која сте ставили на паузу, откријете да је постало тешко. Тада сам схватио једну ствар: поновна изградња друштвеног круга се не импровизује, на њој се ради.
Шта сам конкретно урадио
Уместо да се кривим, урадио сам оно што знам да радим: да истражујем. Више месеци сам прикупљао озбиљне научне студије о пријатељству и друштвеној повезаности, радове Jeffreyја Halla, Robina Dunbara, Leona Festingera или Roberta Zajonca, међу осталима. И заиста сам их искористио: поново сам успоставио изнурена пријатељства и створио нова.
Одатле је настао Метод 200 сати. То је оно што бих волео да ми је неко пружио у том тренутку: та истраживања претворена у конкретне радње, где сваки модул прати исту водиљу — да свесно посветите време изградњи и учвршћивању својих веза.
Била самоћа изабрана или не, она није судбина.
Моје уверење
Не верујем да је пријатељство дар резервисан за мањину. То је вештина, сачињена од сати и поновљених гестова, а све што је вештина може се научити. То је управо суштина онога што овде делим: јасан, искрен метод, са гаранцијом повраћаја новца 30 дана.